Tokom avgusta i septembra 2022. godine, Fondacija Tempus je, u saradnji sa Evropskim centrom za žive jezike u Gracu, sprovela istraživanje potreba nastavnika stranih jezika u Srbiji za profesionalnim usavršavanjem i podrškom.
Nedavno su objavljeni rezultati istraživanja u kome je učestvovalo oko 700 nastavnika, od kojih je većina zaposlena u osnovnim školama, sa višegodišnjim iskustvom u nastavi.
Zanimljivo je da većina nastavnika tokom studija nije bila na stručnoj praksi, niti je imala praktičan rad pre početka rada u nastavi. Oni koji su imali stručnu praksu izrazili su nezadovoljstvo ovim aspektom, jer smatraju da bi praksa morala da podrazumeva individualno održavanje časova, a ne samo posmatranje.
Što se tiče organizacije nastave stranog jezika, skoro svi nastavnici podučavaju sve jezičke kompetencije. Većina smatra da bi učenici trebalo da imaju više kontakata sa učenicima iz inostranstva koji uče isti jezik ili su izvorni govornici. Takođe, većina nastavnika predlaže da se fond časova poveća i da grupe budu manje, podeljene po nivoima znanja.
Kada su u pitanju udžbenici koje koriste, skoro svi nastavnici ističu da imaju mogućnost izbora. Većina koristi udžbenike stranih izdavača i njima je zadovoljna.
Većina nastavnika koristi digitalne alate, procenjujući nivo svojih digitalnih kompetencija kao srednji ili napredni, i smatra da im nije potrebna podrška prilikom pronalaženja nastavnih materijala. Međutim, veliki je broj nastavnika kojima je potrebna dodatna podrška za korišćenje digitalnih alata u nastavi.
Kada je u pitanju profesionalno usavršavanje, nastavnici su podeljeni. Jedni smatraju da ima dovoljno prilika za to, dok su drugi suprotnog mišljenja. Većina anstavnika smatra da im treba dodatna podrška za razvoj kompetencija u nastavi stranih jezika u vidu boravka u zemlji gde je jezik koji predaju zvanični, radionica, seminara i vebinara na temu novih nastavnih metoda, aplikacija, te motivacije, ili umrežavanja.
Što se tiče povezivanja i saradnje sa drugim nastavnicima, većina nastavnika navodi da ima takvih prilika u Srbiji, ali ne i za saradnju sa ustanovama iz inostranstva. Od onih nastavnika koji sarađuju sa kolegama iz inostranstva, većina navodi da u toj saradnji učestvuju i učenici, a među vidovima saradnje izdvajaju se eTwinning i Erazmus+ projekti.
U cilju unapređenja internacionalizacije škola, većina nastavnika smatra da je potrebno više povezivanja i saradnje sa drugim školama, nastavnicima i učenicima. Takođe, većina nastavnika nema iskustva u međunarodnim projektima ili pisanju projektne prijave.
Kompletan izveštaj možete pročitati ovde.
Нема коментара:
Нови коментари нису дозвољени.